Потресај индустрију одеће2. априла 2025. године, америчка администрација је увела низ еквивалентних тарифа на широк спектар увозне робе, укључујући одећу. Овај потез је изазвао шок широм светаодећаиндустрију, ометајући ланце снабдевања, повећавајући трошкове и стварајући неизвесност за предузећа и потрошаче. Утицај на увознике и трговце одећом Приближно 95% одеће која се продаје у САД се увози, а главни извори су Кина, Вијетнам, Индија, Бангладеш и Индонезија. Нове тарифе су значајно повећале увозне дажбине за ове земље, а стопе су порасле са претходних 11-12% на 38-65%. То је довело до наглог раста трошкова увезене одеће, стављајући огроман притисак на увознике и трговце одећом у САД. На пример, брендови попут Најк, Америкен Игл, Геп и Ралф Лорен, који се у великој мери ослањају на производњу у иностранству, видели су пад цена акција. Ове компаније се сада суочавају са тешким избором да или апсорбују повећане трошкове, што би умањило њихове марже профита, или да их пренесу на потрошаче кроз више цене.
Према истраживању акција компаније Вилијам Блер, укупно повећање трошкова робе вероватно ће бити око 30%, а компаније ће морати да сносе значајан део овог повећања. Промена у стратегијама набавке Као одговор на веће царине, многе америчке...одећаУвозници траже алтернативне опције снабдевања у земљама са нижим царинама. Међутим, проналажење одговарајућих алтернатива није лак задатак. Многе потенцијалне алтернативе имају веће трошкове производње и недостају им потребни асортиман производа или производни капацитети. На пример, док Бангладеш остаје релативно исплатива опција, може имати проблема са производним капацитетом и етичким производним праксама. Индија се, с друге стране, појавила као стратешка алтернатива упркос повећању царина.
Индијски произвођачи одеће познати су по својој способности да производе висококвалитетну одећу по конкурентним ценама, а јак текстилни екосистем земље, етичке производне праксе и флексибилне производне могућности чине је поузданом дестинацијом за снабдевање. Изазови у враћању производње одеће из недовољне производње у САД такође нису одрживо решење. САД немају потребну инфраструктуру, квалификовану радну снагу и могућности за повећање производње. Поред тога, многи неопходни текстил за производњу одеће и даље би морали да се увозе, сада по повећаним трошковима. Како је истакао Стивен Ламар, шеф Америчког удружења за одећу и обућу, пресељење производње одеће у САД није изводљиво због недостатка радне снаге, вештина и инфраструктуре. Утицај на потрошаче Повећане царине ће вероватно довести до виших цена одеће за америчке потрошаче. С обзиром да се већина одеће која се продаје у САД увози, виши трошкови увоза ће се неизбежно пренети на потрошаче у облику виших малопродајних цена. Ово ће додатно оптеретити потрошаче, посебно у већ изазовној макроекономској клими са растућом инфлацијом. Глобални економски и друштвени утицаји Једнострано увођење царина од стране САД такође је изазвало значајну реакцију тржишта, што је довело до губитка од 2 билиона на Вол Стриту.
Преко 50 земаља, на које су САД увеле реципрочне тарифе, обратило се како би започело преговоре о високим увозним тарифама. Нове тарифе су пореметиле глобалне ланце снабдевања текстилом и одећом, повећавајући неизвесност и подижући цене. Штавише, веће тарифе би могле имати значајне друштвене последице у земљама произвођачима одеће. Веће тарифе у кључним земљама произвођачима одеће могле би довести до значајног губитка радних места и притиска на смањење плата радника у земљама које у великој мери зависе од извоза одеће, као што су Камбоџа, Бангладеш и Шри Ланка. Закључак - увођење еквивалентних тарифа на увоз одеће од стране САД има далекосежне импликације по глобалну индустрију одеће. Повећало је трошкове за увознике и трговце на мало, пореметило ланце снабдевања и створило неизвесност за предузећа и потрошаче. Иако неке земље попут Индије могу имати користи од промене стратегија снабдевања, укупни утицај на индустрију ће вероватно бити негативан. Повећане тарифе ће вероватно довести до већих...одећацене за америчке потрошаче, што додатно смањује расположење потрошача у већ изазовном економском окружењу.
Време објаве: 10. април 2025.
